Јовица Аћин

Из Лазар Комарчић

Јовица Аћин је рођен поткрај 1946. године у Зрењанину. У Београду привремено живи од 1965. године.

Почетком седамдесетих година 20. века био је више пута осуђиван због свог писања и као уредник Студента (листа београдских студената).

Живи и од превођења, пре свега са француског и немачког језика. Досад је превео тридесетак књига из књижевности и филозофије, од Фридриха Ничеа и Хелдерлина до Анрија Мишоа, Сиорана и Кафке. Међу њима су две најновије: роман Томаса Бернхарда Стари мајстори и есеј Роберта Музила О глупости.

Књиге есеја и књижевних истраживања

• Изазов херменеутике (ДОБ: 1975)

• Паукова политика (Просвета: 1978)

• Шљунак и маховина (Рад: 1986)

• Поетика растројства (Светови: 1987)

• Поетика кривотворења (Светови: 1991)

• Гатања по пепелу (Стубови културе: 1993, 2003)

• Апокалипса Сад (КОВ: 1995)

Књиге прича

• Дуге сенке кратких сенки (Свјетлост: 1991, Драганић: 1997, Библиотека Зрењанина: 2003)

• Уништити после моје смрти (КОВ: 1993, Stylos: 2000)

• Лептиров сановник (Драганић: 1996)

• Неземаљске појаве (Народна књига - Алфа: 1999)

• Лебдећи објекти (Народна књига - Алфа: 2002)

• Ко хоће да воли, мора да умре (Stylos: 2002)

• Мали еротски речник српског језика (Stylos: 2003)