Љубиша Јоцић

Из Лазар Комарчић

Љубиша Јоцић , рођен на Убу 1910, умро 2. марта 1978. у Београду, био је новинар, режисер, поета и преводилац, ексцентрични надреалиста који је своју прву штампану ствар објавио 1928. године као песму без наслова. Истраживао је повезаност светлосне формуле са уметношћу и естетиком.

Писао је песме, романе, драме, приче, есеје, снимао филмове, бавио се глумом и сликарством. Спада у оне песнике који су највише експериментисали с модерном формом и изразом. Тежио је к томе да нађе формулу личне, аутобиографске поезије. Своје аутентичне тренутке налазио је у разним видовима поетског : у сатири, елегији, лирској, исповедној и описној песми.

Појављује се и као лик у књизи Драшка Ређепа „Последња вечера“, у којој Драшко Ређеп своје савременике - пријатеље смешта у своју прозу. Па ево са ким то „вечера” др Ређеп: Душан Матић, Милорад Павић, Пеђа Милосављевић, Данило Киш, Петар Вујичић, Милан Коњовић, Љубиша Јоцић, Добрица Цесарић...

Бавио се разним спортовима и сасвим се неконвенционално понашао и одевао.

Данас његово име носи једна од најзначајнијих песничких награда.

Хронологија живота

  • 1910. Рођен је у угледној грађанској породици.
  • 1914. Остао је без оца (погинуо је као лекар у рату).
  • 1928. У осамнаестој години стигао је у Париз, где је похађао скулпторску школу и дошао у додир са надреалистима.
  • 1929. У београдским часописима Европа и 50 а објавио је прве стихове.
  • 1930. Изашла му је књига поезије Сан или биљка.
  • 1934. Објавио је књигу песама Љубав и слобода.
  • 1938. Сарађивао је у париском листу Commune, али се те године дефинитивно вратио у Београд.
  • 1940. Издао је први роман Поломљена кола.
  • 1941–1944. После неколико година скривања од полиције у Београду отишао је у партизане.
  • 1945. Изашла му је књига песама Огледало.
  • 1954. Објавио је поезију И с тобом сама.
  • 1955. Издао је књигу У земљи Арастрата, на којој је дуго радио. Излагао је слике у Клубу уметника у Београду.
  • 1956. Имао је изложбу апстрактних слика у Паризу (Галерија де Бон), о којој је писао А. Мишо (H. Michaux). Иста дела су нешто касније изложена и у Београду.
  • 1960. Објавио је књигу Скривени светови.
  • 1961. Написао је историјски роман Драга Машин.
  • 1963. Књига песама Курир на прозору објављена је после дванаестогодишњег одбијања издавача.
  • 1972. Тања Живановић је снимила документарни филм о њему.
  • 1975. Изасла му је књига песама Месечина у тетрапаку која је добила повољне оцене критике. Снимио је петнаест кратких (Пионир и двојка, Први српски устанак, Милена Павловић Барили итд.) и један дугометражни филм Девојчица и њена лутка Црвенкапа.
Добављено из "http://www.lazarkomarcic.org.yu/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%88%D0%B0_%D0%88%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%9B"