Васа Павковић

Из Лазар Комарчић

Слика:Vasa.jpg
Васа Павковић

Васа Павковић (3. марта 1953, Панчево, Србија) је српски књижевник и књижевни критичар.

Његов отац Бранислав био је столар а мајка домаћица. Основну школу и гимназију завршио је у Панчеву, а након тога, 1972. године уписао Филолошки факултет у Београду, који је и завршио 1976. на групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности. Исте године, на катедри за општу лингвистику и јужнословенске језике, уписао је постдипломске студије које је завршио 1979. године одбраном магистарског рада „Речник поезије Милана Ракића.“ Примљен је у стални радни однос у Институту за српски језик 1977. године, где је још увек запослен. У августу 1980. године, добио је ћерку Милицу. Његова књига песама Калеидоскоп објављена је 1981. године, а за ту књигу добио је и Бранкову награду. Васа Павковић је објавио осам песничких књига, пет збирки прича, три романа, седам књига критика, као и две књиге посвећене стрипу и још много тога. Написао је преко хиљаду критика и мноштво прилога у периодици Србије и Југославије. Један је од десет оснивача српског књижевног друштва.

Објавио је романе : Љубавнички декамерон, Месец јануар, Доктор Батут против надрилекара; књиге прича : Монструм и друге фикције, Мачије очи, Хипнотисан, Последњи штићеник ноћи, Мој живот на Марсу; затим и песничке књиге : Калеидоскоп, Опсесија, Телесна страст, Конверзија... Такође, објавио је неколико критичких књига и био приређивач дела која припадају српској књижевној традицији. Чест је гост на књижевним вечерима Вулета Журића, познатог панчевачког писца. Васа Павковић је био уредник више издавачких кућа и едиција, као што су : „Књижевна реч“, „Прва књига Матице српске“, „Књижевни гласник“, „Квартал“, „Народна књига“ и други. Његови текстови су објављивани у неколико земаља – Шведској, Немачкој, Русији, Мађарској, итд.

Добитник је Октобарске награде града Панчева, затим награде „Милан Богдановић“, награде Борбе за књигу године и других. Васа Павковић је сарадник радио-емисије „Звиждук“ око 15 година, а уредник од 1999. године до данас. Сарадник је и регионалног центра за таленте. Велики је познавалац стрипа, и као такав сматра француски стрип најквалитетнијим. У књизи „Слатки стрип“ објавио је своје сабране текстове о стрипу који су излазили у разним новинама више од двадесет година. Љубитељи стрипа су с одобравањем прихватили ову збирку.

Од 2001. године живи у Београду. Један је од уредника „Народне књиге“.

Спољашње везе