Емитор 463
Из Лазар Комарчић
14. фебруара 2008.
Дејан Ајдачић
ФУТУРОСЛАВИЈА
студије о славенској научној фантастици
приредио: Зоран Стефановић
Зоран Стефановић: Пространства Футурославије (реч уредника)
Дугогодишња лична сарадња сведочи преко овог пера да Ајдачићево истраживачко и културно прегалаштво — у складу са некадашњом великом традицијом наше културе — никад није било бескрвни академизам што би таворио у кулама од слоноваче, већ да је у питању стална демонстрација личне интелектуалне знатижеље, упечатљиве образованости и племенитих свечовечанских хтења.
Оваква делатност је одавно надишла лично дело и разрасла се у читаво ново доба културних односа, попут оних ренесанси које видимо последњих година у саобраћању српске са украјинском, бугарском, руском и другим сродним културама. Тај све масовнији интелектуални дијалог у доброј мери можемо приписати Ајдачићевој мисији, колико год та чињеница због ствараочеве скромности остаје понекад у сенци.
Али, повод за ову збирку ауторских чланака је дубљи од тога. Мисија научне фантастике никад није била само културна, већ је увек била и цивилизацијска, егзистенцијална по Човечанство: видети могуће, разумети га, спречити или оплеменити…
У нашој информационој цивилизацији, када је научна фантастика претежна планетарна идеологија и философија, драгоцен је сваки пример истраживача који су у стању да сложене феномене заиста оспособљено проматрају и у временским димензијама – од јучерашњих корена, преко данашње комплексности до могућих сутрашњих импликација.
Ајдачић је управо такав оспособљени истраживач и част нам је да се баш овом научном збирком отвара и ново доба у делатностима друштва „Лазар Комарчић“. Доба када ће друштво трајно давати допринос и на научностручном пољу.
Зато, ставите слушалице и кроз теслијански шум пажљиво слушајте глас свог водича и тумача, Ајдачића. Говориће вам многим језицима.
Добро дошли у Футурославију.
Дејан Ајдачић: Виђење тајне
Мало је људи који су равнодушни према фантастици. Лично су ми ближи они који је воле са уверењем да фантастика открива тајне света, но прагматичари убеђени да су чудесни светови бесмислена играрија недостојна одраслих људи.
Фантастика јасно чини нејасним, али и нејасно и несхватљиво претвара у јасно и схватљиво. Залазећи у онострано фантастика обједињује овај и онај свет, приморавајући нас да поверујемо да је свет богатији но што нам то реалност сведочи.
Такво проширивање искуства никако није израз незадовољства скученошћу познатог света из кога треба макар у фикцији побећи. Фикција фантастике јесте чаробна игра која нам користећи чудесно приближава далеке крајеве, времена и нестварна бића, чини очигледним преплете различитих стварности.
Како се фантастици поред прихватања у првом читању или гледању враћам, у поновљеним, понекад и вишеструким приступима тумача и проучаваоца укључујем и аналитичку тачка гледишта. Кључева за разумевање фантастике има много, али упркос свим тим кључевима, она задржава своје тајанство што људима са великим читалачким искуством и теоријским знањима допушта да задрже јединствени утисак суочења са чудесним. Дела фантастике чине сложени систем у којем се појављују неке опште стратегије, мотиви заједнички читавом низу дела, сижејни обрти који су древни и много пута коришћени. Мислим да фантастика не губи рашчлањавањем на своје чиниоце. Она се тако показује врло уском кругу посвећених читаоца као механизам који је могуће проучавати.
Волео бих да учествујем у огромном подухвату расклапања и склапања тог великог механизма фантастике у мозаику који чини непрегледан број фантастичних дела. Остварење те замисли било би могуће ангажовањем многих зналаца, а у ситуацији када се они још нису окупили, састављао сам зборнике у којима се јављају радови о магији, антиутопијама, чудима, научној фантастици у словенским културама. Надам се да ћу саставити и низ нових зборника, као и књигу о демонима у словенским књижевностима 19. века и идентитетима у словенској научној фантастици.
Писац у мени спава дубоким сном, а да ли ће се некада пробудити, не могу ни сам да претпоставим.
Кијев, Украјина, 7. фебруар 2008.
Демон Футурославије: Зоран Стефановић пита Дејана Ајдачића
Дејан Ајдачић: Тематологија фантастике у словенским књижевностима
Дејан Ајдачић: Идеолошке пројекције у словенским научнофантастичним књижевностима
Дејан Ајдачић: Етнички идентитет и пројекције у словенским научнофантастичним књижевностима
Дејан Ајдачић: Однос стварног и виртуелног света у словенским књижевностима. О идентитету у киберфантастици
Биографија и изабрана библиографија Дејана Ајдачића
Дејан Ајдачић (рођен 22. јануара 1959. у Београду) је српски филолог, фолклориста, етнолингвиста, теоретичар књижевности, преводилац и уредник. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду (Група за југословенске и општу књижевност) радом Боје у народној поезији. Магистарску тезу Поимање љубави и лепоте у песништву дубровачке ренесансе одбранио је 1986. године, а докторску дисертацију Свет демона у књижевности српског романтизма 2000. Радио је у Универзитетској библиотеци у Београду, а сада предаје српску књижевност и језик на Институту филологије кијевског Националног универзитета „Тарас Шевченко“. Као гост држао је предавања у Великом Трнову, Пескари, Лођу и Варшави. Објавио је стотинак радова о фолклору балканских Словена, српској и словенским књижевностима (на српском, енглеском, италијанском, бугарском, пољском, украјинском и руском језику). Објављивао је преводе са руског, украјинског, бугарског и италијанског језика. Оснивач је и главни уредник часописа Кодови словенских култура (од 1996) који објављује прилоге из фолклористике и етнолингвистике, и украјинско-српског зборника Украс (од 2006). Био је уредник листа Књижевна реч (1995). Управник је културне мреже Пројекта Растко, оснивач сајта Словенска капија. Члан је Комисије за етнолингвистику при Међународном комитету слависта.Ауторске књиге
- Изабрана дела, коауторски са Иваном Срдановићем, Београд, 1988.
- Новак Килибарда - научник, књижевник, Бар, 2000, 437 стр.
- Прилози проучавању фолклора балканских Словена, Београд, 2004, 311 стр.
- Короткий українсько-сербський словник сполучуваності слів. Навчальний словник, Київ, 2005, 126 стр. [коаутор: Юлія Білоног]
- Славистичка истраживања, Београд, 2007, 298 стр.
Приређени зборници
- The Magical and Aesthetic in the Folklore of Balkan Slavs (1994)
- Фотографије Војислава М. Јовановића (1997, са Миланком Тодић)
- Килибарда, Новак. Епска мјера историје (1998)
- Килибарда, Новак. Усмена књижевност пред читаоцем (1998)
- Килибарда, Новак. Усмена књижевност у служби писане (1998)
- Антиутопије у словенским књижевностима (1999)
- Еротско у фолклору Словена (2000)
- Чудо у словенским културама (2000)
- Јовановић, Војислав М. Зборник радова о народној књижевности (2001, са Илијом Николићем)
- Рјабчук, Микола. Од Малорусије до Украјине (2003)
- Новітня сербська драматургія (2006)
- Apokryfy i legendy starotestamentowe Słowian południowych (2006, са Георгијем Минчевим и Малгожатом Сковронек).
Спољашњи линкови
- Библиографија (Словенска капија)
- Електронска колекција текстова (Словенска капија)
- Српски портал мреже „Пројекат Растко“
О овом издању
„Пространства Футурославије: реч уредника о Дејану Ајдачићу и научној фантастици“ писано је за овај Емитор и први пут се објављује.
„Виђење тајне“ писано је за овај Емитор и први пут се објављује.
„Демон Футурославије: Зоран Стефановић пита Дејана Ајдачића“ је разговор вођен за овај Емитор.
„Тематологија фантастике у словенским књижевностима“, Зборник Матице српске за славистику, Нови Сад, 63, 2003. стр. 7-16. — Исто у: Дејан Ајдачић: Славистичка истраживања, Београд, ИП Филип Вишњић, 2007. — стр. 121-129.
„Идеолошке пројекције у словенским научнофантастичним књижевностима“, у: Словенска научна фантастика, Београд, 2007. — с. 343-382.
„Етнички идентитет и пројекције у словенској футурофантастици“ се први пут објављује. Такође, у штампи као: „Этнические проекции в славянской футурофантастике“, Вісник Харківського Університету.
„Однос стварног и виртуелног света у словенским књижевностима. О идентитету у киберфантастици“ се први пут објављује. Такође, у штампи: Зборник Матице српске за славистику.
