Милан Урошевић
Из Лазар Комарчић
Рођен 1979. у Лозници, студира и живи у Београду.
Приче објављивао у часописима Знак Сагите, Путеви културе, Град и Емитор. За Емитор је писао и књижевне есеје, а сада у том фанзину обавља функцију књижевног уредника.
Његове радове је могуће пронаћи на више Интернет сајтова.
Садржај |
Аутобиографија
- Родио се 1979. године и дан данас покушава да сазна шта му је то требало. Сишао с брда и дошао у град. Срце заборавио горе, и кад год може тражи га по бестрагијама под изговором да лови, планинари, или вози бицикл. Одозго понео друге проблематичне особине (често се срећу код главних јунака у бајкама) које му по правилу одмажу у комуникацији и сарадњи са људима неоптерећеним таквим ситницама.
- Укуцате ли његово име на Гуглу видећете да је одустао од културног стваралаштва, побио неке људе и побегао на Ртањ.
ОБРАЗОВАЊЕ
Школовао се нашироко и надугачко, и образовао се таман толико да зна да нема појма о многим стварима. У време писања биографије ради на привођењу формалног школовања насилном и језивом крају.
СТВАРАЛАШТВО, СЕЛЕКТИВНО НАВЕДЕНА ДЕЛА И СВЕ НАГРАДЕ
Почео са песмицама, док још није умео да напише слово мање од 3 цм.
У основној писао серију стручних чланака о Mesocricetus auruatus-у за часопис „ЗОВ“. Написао је чак четири романа (у наставцима, што значи да је добро схватао тендове и док није знао да постоје), започео пети и није га довршио.
У нижим основне играо главне улоге у представама у склопу приредби, у вишим редовно виђао своје радове у изложбеном простору.
У средњој школи је писао песме (дрмао га пубертет). Писмени на тему „Примери чојства и јунаштва у Његошевим делима“, за који је добио петицу, једини је рад за који га је срамота да призна да га је написао.
Кад га је пубертет мало попустио, одустао је од песама и почео да пише приче. Прву коју је написао још увек окреће по глави, тражећи начин да је претвори у прихватљиво штиво. Остале нису вредне помена.
Озбиљније се прихватио писања кад је открио конкурс часописа „Знак Сагите“ (и чињеницу да у Србији и данас постоје људи који пишу фантастику). Учествовао на конкурсу неколико пута, са прихватљивим резултатима.
Објављиван у „Знаку Сагите“ (Прича о краљу Насмејаног народа), „Емитору“ (Draconian, Долазак, Мртва сезона), часопису „Путеви културе“ (Змај и Вила), и недељнику „Град“ (Поклоноша). На сајту [Арт анима] се могу наћи приче 'Змај и Вила', 'MEDA IN CHINA' и 'Поклоноша'. На сајту [Циклонаут] се налази 'Мртва сезона', прва српска бициклистичка хорор-прича. Има готову реч да ће се по причи „Змај и вила“ радити кратак стрип, а у плану му је да напише сценарио за кратки филм по причи „Мртва сезона“
За фанзин „Емитор“ друштва "Лазар Комарчић" је написао неколико књижевних приказа и критика.
Коаутор две књиге из области кинологије у издању Кинолошког савеза Србије и практикума о нојевима у издању Пољопривредног факултета у Земуну (пошто није подмитио професора, исти му је мазнуо рад о нојевима а није га уврстио у ауторе нити му исплатио хонорар. У дотичном практикуму можете прочитати да су нојеви старији од диносауруса, па можда и није лоше што се не зна да је и он међу ауторима).
Са Александром Урошевићем – Уркетом извео прву студију болести зависности од интернета (IAD) у земљи, објављену на ЗОИ презентацији. Детаљно објашњење на блог запису Зло без кога се може, али је лакше са њим
ДОПРИНОС РАДУ КЛУБА ЛАЗАР КОМАРЧИЋ
На папиру је вршио неколико функција у Клубу, тако значајних да им се ни имена не сећа. Разноврсно умно и физичко залагање није ни поштовано ни исплаћено, тако да је престао да се ангажује до неких бољих времена. Тренутно је у добровољном изгнанству, мада се верује да је још увек књижевни уредник "Емитора". Мазне по један примерак сваког новог "Емитора" за џ. и носи га у Земунску библиотеку. Запажен аутопревозник и физикалац.
ЕВТЛ. УЧЕСТВОВАЊЕ У ОРГАНИЗАЦИЈИ ИЛИ ОРГАНИЗОВАЊЕ ФЕСТИВАЛА, ИЗЛОЖБИ, ТАКМИЧЕЊА И ДРУГИХ МАНИФЕСТАЦИЈА
У нижим основне играо главне улоге у представама у склопу приредби, у вишим редовно виђао своје радове у изложбеном простору. Осим у поменутим школским представама, играо је и у позоришној минијатури „Спејс џем“. Након што је видео снимак представе, решио да трајно пређе у публику.
Од три модерна Беокона, почињао на два и по као један од организатора, а на сва три је мистериозно завршавао као физички радник.
ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ, ЗАПОСЛЕЊЕ И СЛ.
Повремено уради кинту на сервисирању рачунара и превођењу стручних текстова. Уме да цепа дрва. Као мали више пута је истоварао пун камион џакова псеће хране. Уме да састави, растави, и сервисира бицикл. Уме да пројектује и направи полицу за књиге и рачунар. Деље фигурице од дрвета ако су му при руци нож и цепаница меког дрвета (највише воли тополу).
Освојио неколико медаља из спортског и ловног стрељаштва.
Уме да масира (небројено пута је укочене враћао у нормално стање).
Уме да кува.
