Милорад Јанковић
Из Лазар Комарчић
Др. Милорад М. Јанковић (рођен 1924, преминуо је 24. јула 2002) био је један од најзначајнијих српских биолога и еколога. Поред тога био је и писац фантастике и члан друштва „Лазар Комарчић“.
Иза њега је остао велики број необјављених текстова.
Садржај |
Научна каријера
Своју каријеру започиње у Природњачком музеју Српске земље у Београду 1943. године. Докторирао је 1955. г. на Биолошкој групи Природно-математичког факултета у Београду са дисертацијом „Екологија, распрострањење, систематика и еволуција рода Трапа Л. у Југославији“.
Године 1970. постаје редован професор на истом факултету. Био је први управник Одсека за биолошке науке који је касније прерастао у Биолошки факултет. Оснивач је и дугогодишњи шеф Катедре за екологију и географију биљака на Биолошкој групи ПМФ-а као и Одељења за физиолошку и биохемијску екологију биљака Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“. Био је дугогодишњи управник Института за ботанику и Ботаничке баште.
У дугој и плодној каријери објавио је преко 1000 научних и стручних радова, елабората, студија, просторних планова. Аутор је преко 30 књига, монографија и уџбеника.
У оквиру педагошког рада, поред руковођења израдом многих дипломских, магистарских и докторских радова, организовао је наставу и предавао на Центру за мултидисциплинарне студије, Географском факултету, Биолошкој групи Универзитета у Крагујевцу, Природно-математичком факултету у Приштини. Био је редован или почасни члан многих научних и стручних друштава.
Био је и председник Еколошког друштва Србије.
Награде и признања
Добитник је две Октобарске награде Београда, Седмојулске награде као и више захвалница и повеља. Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима.
По њему носи име годишња награда за фантастичку еколошку причу у организацији конкурса „Икебана“.
Опус у фантастици
Поред научне каријере био је и писац фантастике и истакнути члан Првог српског НФ фандома приближно од 1983. године.
Својим научним угледом и знањем, као и предавањима о улози фантазије и маште у стваралачком и научном раду (на „Беокону 86“), о проблему космизације човечанства у делима Константина Циолковског (1991), о градовима као амбијенту садашњег и будућег живљења људског рода (1992), као и учешћем у више од стотину дискусија на састанцима фандома, професор Јанковић битно је допринео раду, респектабилности и успешности Друштва пријатеља научне фантастике „Лазар Комарчић“, чији је члан био и остао готово од самог оснивања па све до 2002. године. Писао је и за гласило друштва Емитор (бр. 81 и даље).
Под псеудонимом Миле Јанковић Бели објавио је роман „Бледа месечева светлост“ (едиција Знак Сагите, ИП „Фламарион“, Београд, 1992). Сам роман је писан 1974.
Осврти на фантастички опус
- Приказ романа, Миодраг Миловановић, „Емитор“ 124,
- Приказ романа Љубомир Дамњановић, „Емитор“ 130,
- Приказ романа др Зоран Јакшић, „Емитор“ 130,
- Коментар Марка Фанчовића , „Емитору“ 162;
- др Александар Б. Недељковић, Историји српске научне фантастике , у поглављу „Романописци“
