Миомир Петровић
Из Лазар Комарчић
Шаблон:Сређивање Миомир Петровић (1. март 1972), писац, приповедач и драматург. Отац Градимир Петровић, академски сликар (1935-2001). Дипломирао на одсеку за Драматургију на Факултету Драмских Уметности у Београду (1995) и магистрирао на одсеку за Театрологију на ФДУ у Београду (1999). Магистарска теза: Дела савремених домаћих драмских писаца на репертоару Атељеа 212 у раздобљу 1967-1987. Добитник је Октобарске награде града Београда за књигу драма Аргивски инцидент (Скупштина града Београда, 1996).
Садржај |
Каријера
Радио је као главни драматург позоришта Атеље 212 у Београду (1996-1999), као заменик директора драме Народног позоришта у Београду (2001), драматург Народног позоришта у Београду (2003), асистент-уметнички сарадник на предмету Драматургија на Академији Уметности БК у Београду (1998-2007) и као доцент на предметима Историја светске драме и позоришта и Историја националне драме и позоришта на истом факултету. Члан је Управног одбора Педагошког музеја у Београду (2005), Удружења Књижевника Србије (1998-2000), члан југословенског комитета панбалканског удружења Ригина Карта, Атина, Грчка, члан Удружења драмских уметника Србије. Заступљан у web антологији савремене српске уметности Пројекат Растко.
Објављене драме и извођења
Објавио је драме Вагабунд у градском врту (Сцена, Нови Сад 1995), Аргивски инцидент (Јефимија, Крагујевац 1996), Демијург (Јефимија, Крагујевац 1997), Appendix (Књижевна реч, Београд 1997), Чопор (Сцена, Нови Сад 1998). Извођења: Appendix - Центар лепих уметности Гварнеријус (2003), режија Бошко Ћорђевић, Appendix - Радио Београд И програм, режија Божидар Ћуровић (2004), Вучје легло – Народно позориште Пирот (2006), режија Борис Тодоровић. Објавио је и театролошке огледе Ослобођење драме (Задужбина Андрејевић, Београд 2000).
Свет прозе
Већ 1996. године почиње да објављује приче у Књижевној речи, Политици, Позивници (Зрењанин) и романе Сакаћење Романа (Просвета, Београд 1997), Панкратион (БИГЗ, Београд 1998), Самомучитељ (Просвета, Београд 2000).
Прекретницу у рецепцији његове књижевности представља роман Персијско огледало (Геопоетика, Београд 2001). Следи роман Архипелаг (Геопоетика, Београд 2003). Од 2005. године ексклузивни је аутор издавачке куће Лагуна из Београда са романима Лисичје лудило (Лагуна, Београд 2005), Стаклена прашина (Лагуна, Београд 2006), Либанско лето (Лагуна, Београд 2007). Стил Миомира Петровића одликује инклинирање поетској прози али жанровско експериментисање у распону од ескапистичког лиризма до хорора, необарокни приступ дугачким реченицама пажљиво вођене структуре.
У припреми је издање романа Лисичје лудило на македонском (Српски Културни Центар, Скопје).
