Мирољуб Тодоровић
Из Лазар Комарчић
Мирољуб Тодоровић (1940), оснивач и теоретичар српског (југословенског) неоавангардног стваралачког покрета сигнализма.
Садржај |
Биографија
Рођен је 5. марта 1940. године у Скопљу. Ратне године провео је као избеглица са мајком, учитељицом, и сестром у местима око Велике Мораве где је завршио осмогодишњу школу. Године 1954. са породицом прелази у Ниш где завршава гимназију.
Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1963. године. Једно време студирао је на трећем степену истог факултета Међународно јавно право. Као члан редакције студентског листа за културу "Видици" учествује у студентској побуни 1968. Тада је његова песма "Корачница црвеног универзитета" умножена у више хиљада примерака и акламацијом на студентском збору у згради Филозофског факултета прихваћена као химна Београдског универзитета.
Године 1969. оснива неоавангардни књижевно-уметнички покрет сигнализам, а следеће године покреће Интернационалну ревију Сигнал.
Радио је као новинар, професор у средњој школи, секретар редакције, уредник часописа и као саветник за међурепубличку и међународну културну сарадњу у Министарству Републике Србије. Године 1982. одлази у пензију и у потпуности се посвећује књижевном и уметничком раду.
Поезија, есеји и интермедијални радови Мирољуба Тодоровића објављивани су на више језика у антологијама, зборницима, каталозима, листовима и часописима у Европи, Северној и Јужној Америци, Аустралији, Јужној Кореји и Јапану.
Као уметник, имао је дванаест самосталних изложби и излагао је на преко шестсто колективних међународних изложби цртежа, колажа, визуелне поезије, мејл-арта и концептуалне уметности.
Награде: "Павле Марковић Адамов" 1995. године за поетски опус и животно дело; "Оскар Давичо" за најбољу књигу објављену у 1998. години (Звездана мистрија); "Тодор Манојловић" 1999. године за модерни уметнички сензибилитет и "Вукова награда" 2005. године, за изузетан допринос развоју културе у Србији и на свесрпском културном простору.
Заступљен је у Биографском лексикону Срби који су обележили XX век (пет стотина личности), Serbs who marked the 20th Century (five hundred persons), Београд, 2006.
О раду Мирољуба Тодоровића и сигнализму, који је основао, одбрањене су три докторске дисертације (Јагјелонски Универзитет у Кракову, Пољска, 1980; др Јулијан Корнхаузер; Филолошки факултет у Београду, 1991; др Живан Живковић; Филозофски факултет у Косовској Митровици, 2002; др Миливоје Павловић) и објављено двадесетак монографских публикација.
Објављени радови
Књиге поезије
- Планета (1965)
- Сигнал (1970)
- Kyberno (1970)
- Путовање у Звездалију (1971)
- Свиња је одличан пливач (1971)
- Степениште (1971)
- Поклон-пакет (1972)
- Наравно млеко пламен пчела (1972)
- Тридесет сигналистичких песама (1973), Гејак гланца гуљарке (1974), Телезур за тракање (1977), Инсект на слепоочници (1978), Алгол (1980), Textum (1981), Чорба од мозга (1982), Гејак гланца гуљарке (друго проширено издање, 1983), Chinese erotism (1983), Нокаут (1984), Дан на девичњаку (1985), Заћутим језа језик језгро (1986), Поново узјахујем Росинанта (1987), Белоушка попије кишницу (1988), Soupe de cervau dans l Europe de l Est (1988), Видов дан (1989), Радосно рже Рзав (1990), Трн му црвен и црн (1991), Амбасадорска кибла (1991), Сремски ћевап (1991), Дишем. Говорим (1992), Румен гуштер кишу претрчава (1994), Стриптиз (1994), Девичанска Византија (1994), Гласна гаталинка (1994), Испљувак олује (1995), У цара Тројана козје уши (1995), Планета (заједно са поемом Путовање у Звездалију друго проширено издање, 1995), Смрдибуба (1997), Звездана мистрија (1998) Електрична столица (1998), Рецепт за запаљење јетре (1999), Азурни сан (2000), Пуцањ у говно (2001), Гори говор (2002), Фонети и друге песме (2005), Паралелни светови (2006), Плави ветар (2006).
Књиге прозе
- 'Тек што сам отворила пошту' (епистоларни роман, 2000)
- Дошетало ми у уво (шатро приче, 2005)
- Дневник 1982. (2006)
- Прозор (снови, 2006)
- Шатро приче (2007)
- Лај ми на ђон, Интернет издање, Београд, 2007.
Књиге есеја и полемика
- Signalism (на енглеском,1973)
- Сигнализам (1979)
- Штеп за шуминдере (1984)
- Певци са Бајлон-сквера (1986)
- Дневник авангарде (1990)
- Ослобођени језик (1992)
- Игра и имагинација (1993)
- Хаос и Космос (1994)
- Ка извору ствари (1995)
- Планетарна култура (1995)
- Жеђ граматологије (1996)
- Signalism Yugoslav Creative Movement (на енглеском,1998)
- Miscelaneae (2000)
- Поетика сигнализма (2003)
- Токови неоавангарде (2004).
Књиге за децу
- Миш у обданишту (2001)
- Блесомер (2003).
Антологије
- Сигналистичка поезија (1971)
- Конкретна, визуелна и сигналистичка поезија (1975)
- Mail Art - Mail Poetry (1980).
Bookworks (књиге уметника)
- Фортран (1972)
- Approaches (1973)
- Сигнал-Арт (1980)
- Златибор (1990)
- Шумски мед (1992).
