Сава Дамјанов
Из Лазар Комарчић
Рођен је 1956. године у Новом Саду, где се и школовао.
Садржај |
Подаци о школовању
Дипломирао је на Филозофском факултету (1980. године, група за југословенске књижевности и српскохрватски језик), магистрирао (1986) и докторирао (1996) на истом факултету (ментор му је био академик Милорад Павић). Ради на Филозофском факултету у Новом Саду као редовни професор на одсеку за српску књижевност: предаје Српску књижевност 19. века, Компаративно изучавање модерне националне књижевности и Креативно писање, а на Одсеку за журналистику Српски постмодернизам. Од школске 2003/4. руководилац је магистарских студија на Одсеку за српску књижевност.
Опус и делатности
Пише прозу, књижевнокритичке и књижевноисторијске радове. Његова научна истраживања усмерена су пре свега ка фантастичкој књижевности, еротским и језичко-експерименталним слојевима у српској традицији, теорији рецепције, постмодернизму, као и ка компаративистици. Приређивао је за штампу текстове српских писаца 18, 19. и 20. века. Током деведесетих година уређивао је часопис за светску књижевност „Писмо“ и „Свети Дунав“ - магазин посвећен средњоевропској култури. Уредник је „Библиотеке српске фантастике“ као и едиције „Новосадски манускрипт“ (издавач Градска библиотека Новог Сада, саиздавач „Орфеус“)Од 2005. године председник је Управног одбора Градске библиотеке у Новом Саду. Говори, немачки, руски и енглески језик.
Објављена дела
Поред бројних текстова у домаћој и страној периодици, објавио је следеће књиге: Истраживање Савршенства (роман), Београд 1983; Граждански еротикон (антологија), Ниш 1987; Корени модерне српске фантастике (студија), Нови Сад 1988; Колачи, Обмане, Нонсенси (приче), Београд 1989; Шта то беше млада српска проза? (есеји и критике), Београд 1990; Причке (проза), Београд 1994; Постмодерна српска фантастика (антологија), Београд 1994, Нови Сад 2004 (друго, проширено издање); Кодер: историја једне рецепције (студија), Београд 1997; Повести различне: лирске, епске, но највише неизрециве (приче), Нови Сад 1997; Глосолалија (изабране и нове приче), Нови Сад 2001; Ново читање традиције (књижевноисторијски огледи), Нови Сад 2002.; Нови Сад-земљи рај (хрестоматија, у коауторству са Л. Мустеданагић ), Панчево 2003; Нови Сад-земљи рај II (хрестоматија, у коауторству са Л. Мустеданагић), Панчево 2004; Антологија сербској постмодерној фантастики (на украјинском), Лавов, 2004, Постмодерна српска фантастика (антологија), Нови Сад 2004: Граждански еротикон (антологија-друго, допуњено и илустровано издање), Нови Сад 2005; Ремек-делца (приче), Београд 2005, Ерос и По(р)нос (есеји, прикази, мистификације), Београд 2006.
Његови текстови превођени су на енглески, француски, немачки, руски, пољски, чешки, мађарски, словачки, русински, украјински, бугарски, словеначки и македонски језик. Заступљен је у антологијама савремене српске прозе. У зимском семестру 2001/2002. предавао је на катедри за славистику Универзитета у Тибингену (Немачка); држао је предавања и на Универзитетима у Регенсбургу, Фрајбургу, Берлину, Халеу, Триру, Гетингену, Бону, Кракову, Вроцлаву, Варшави, Гдањску, Лођу, Ополу,Великом Трнову, Љубљани, Скопју и Лавову. Учесник је многих међународних књижевних и научних симпозијума у земљи и иностранству.
Награде и признања
За своја књижевна и књижевноисторијска дела до сада је примио“Бранкову награду“, награду „Захарије Орфелин“, Награду СИЗ-а културе Војводине за оригинални домет у књижевној историографији, Награду за најбољу прозну књигу године Друштва књижевника Војводине, те награду „Лаза Костић“. Антологија српске постмодерне фантастике проглашена је 2004. године за најбољу страну књигу у Украјини. Библиографија приказа или есеја о његовим књигама и причама, као и интервјуа у домаћим и страним часописима броји више од три стотине јединица.
