Слободан Вукановић

Из Лазар Комарчић

Рођен у Витомирици 1944. Студирао је философију, посветивши се потом новинарству и песништву.

Дела

• Љубибиће, 1973.

• Звездано перје, 1975.

• Снимци касете бродског дневника, 1978.

• Свемирска сеоба Монтенегро, 1984.

• Космописи, 1986.

• Куда ћемо, 1988.

• Бал лутака, 1988.

• Тако хоћемо, 1988.

Један од ретких српских и светских НФ песника, Вукановић објављује од почетка седамдесетих година. Пронашавши у научној фантастици привлачну мотивску грађу за песничку транспозицију, он најпре спорадично, а потом претежно или чак искључиво пише НФ поезију. Главна особеност Вукановићевог песничког НФ проседеа јесте ефектан спој техничке жанровске симболике и лирског миљеа, са повременим пародијским тоновима. У његова најуспелија остварења спадају песме „Исповест робота“, „Астрофизичари слушају Вердија“, „О сазвежђу Коњске главе“ и „Бесмртно путовање звезданих дечака“.