Слободан Ивков
Из Лазар Комарчић
Рођен 7. фебруара 1959. у Суботици. Српски карикатуриста, писац, сценариста, критичар, историограф, дизајнер....
Од 1974. борави у Сомбору, где завршава гимназију. 1977. се пресељава у Београд, у коме и данас живи. Од 1986. члан дизајн секције УЛУПУДС-а, а од 1987. Савеза новинара Југославије. Постдипломац на катедри за историју модерне уметности Филозофског факултета у Београду.
Један је од оснивача друштва љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“.
Добитник је награде „Лазар Комарчић“ за најбољу кратку причу („О напредовању пољопривреде уопште“, 1989/1990).
Садржај |
Карикатуре и илустрације
Објавио неколико стотина цртежа у „НИН“-у, „Борби“, „Јежу“, „Дуги“, „Политици експрес“, „Студенту“, „Данас“-у, „Видицима“, „YУ-стрип магазину“, „Галаксији“, „Комунисту“, „Привредном прегледу“, „Темпу“, „Денису“, „Југословенској ревији“, „Младости“, „НОН“-у, „Гласу омладине“, „Гласу економиста“, „Покрету“... Фотографије објављивао у „Књижевној речи“, „Видицима“, „Студенту“, „Младости“, „НИН“-у... У едицији „Књижевне омладине Србије“ ПЕГАЗ изашла му је књига карикатура „Зид“ 1983.
Учествовао на седамдесетак групних и самосталних изложби.
Проза
Збирка НФ-прича „На граници књиге“, СБМ, 1994.
Критика, теорија и историографија ликовних уметности
Осим практичним деловањем на пољу примењених уметности, бави се и њиховом теоријом. Текстуалне прилоге (есеје, критике, приказе, коментаре...) објављује у „Ликовном животу“, „НИН“-у, „Пегазу“, „Борби“, „Пројекту“, „Синеасту“, „Младости“, „Видицима“...
Стрипско стварање
Почетком осамдесетих био је припадник стрип групе „Београдски круг 2“.
Сценарија за стрипове радио Драгану Боснићу, Горану Парлову, Милану Јовановићу, Богдану Јовановићу, Дејану Ђуровићу, Ратомиру Петровићу, Бојану Ђукићу, Жељку Пахеку, Војиславу Васиљевићу...
У сарадњи са цртачем Гораном Парловим објављен му је 1990. албум стрипова „2084“.
Две године био сценариста Лазару Средановићу на стрипу „Дикан“ објављиваном у „Политикином забавнику“.
Критика, теорија и историографија стрипа
Председник жирија за конкурс стрипа листа „Младост“ 1988. и 1989, члан жирија конкурса за стрип „Видика“ и „YУ-стрип магазина“ 1984. и члан жирија за доделу признања на IV Салону југословенског стрипа у Винковцима 1988.
Уредио три посебна броја неспецијализованих часописа посвећена стрипу: „Видици“ бр. 2/1983, „Видици“/“YU-стрип магазин“ 1/1985. и „Младост“ 78/1989. Члан редакције теоријских часописа „Пегаз“ и „Цепелин“. Стални стрип-критичар „НИН“-а. Текстове о стрипу објављивао у „Пегаз“-у, „YU-стрипу“, „НИН“-у, „Борби“, „Видицима“, „Младости“, „Синеасту“, „Ликовном животу“, „Оку“, „Студенту“, „Патку“... У „Видицима“ уређивао стрип од 1982. до 1986, у „Младости“ од 1985. до 1990. На симпозијуму УЛУПУДС-а у манастиру „Прохор Пчињски“ 1993. и 1994. одржао два реферата о стрипу.
Писац српских одредница у „Светској енциклопедији стрипа“ Мориса Хорна.
Графички дизајн
1975. је објавио прве илустрације и карикатуре у листу „Покрет“. Од 1978. се професионално бави графичким дизајном, илустрацијом, карикатуром, стрипом и фотографијом. Лист београдских студената „Студент“ ликовно и графички опремио у два наврата: од 1979. до 1980. и у току 1983. Од 1982. до 1986. радио као графички дизајнер часописа „Видици“. У међувремену дизајнирао до 1983. „Глас економиста“, часописа „НОН“ („Нове омладинске новине“) 1984/85. „А&Б“ и још неке листове. Графички уобличио десетине књига различитих издавача: „СИЦ“ (Студентски издавачки центар), „Досије“, ИП „Фокус“, „Радничка штампа“, „СБМ“. Од 1985. до 1990. стално запослен као графичко-технички уредник издавачке делатности „Радничке штампе“ Савеза синдиката Југославије, од 1990. до 1993. исти посао обавља у издавачком предузећу „Фокус“, од 1993. дизајнер у арт студију „Црно на бело“, а од јануара 1994. слободни уметник.
Бавио се плакатом (Конференција УНЕСКО-а у Београду 1980; 25. мај 1980, од 1991. до краја 1993. стални дизајнер позоришног плаката сомборског позоришта...), пропагандним материјалима (каталог „ХМБ“, штампани огласи у „Политици“, „НИН“-у, „Борби“, „Практичној жени“, „Економској политици“, „Књижевној речи“, „Књижевним новинама“, „Оку“, „Уни“, „Рачунарима...), амбалажом (кутије за писаће траке „ХМБ“...), заштитним знацима, визуелним идентитетом предузећа...
