Сценослед
Из Лазар Комарчић
Сценослед је кратка форма (између 1 и 3 стране) у којој је, сцену по сцену, изређано шта се дешава у филму или драми. Кад је филм у питању, нова сцена иде са променом простора; кад се ради о драми, нова сцена иде са променом радње.
Сценослед по форми изгледа овако:
- ЕНТ/ЕXТ. ЛОКАЦИЈА. ВРЕМЕ.
- Главна радња те сцене у једној реченици.
- ЕНТ/ЕXТ. ЛОКАЦИЈА. ВРЕМЕ
- Главна радња те сцене у једној реченици.
- .
- .
- .
- ЕНТ/ЕXТ. ЛОКАЦИЈА. ВРЕМЕ
- Главна радња те сцене у једној реченици.
ОБЈАШЊЕЊЕ: пише се или ЕНТ или ЕXТ, зависно од тога да ли је сцена унутра или напољу, ЛОКАЦИЈА може да буде нешто врло конкретно, као Кнез-Михаилова улица, или само улица (Маркова соба или само соба итд), ВРЕМЕ је доба дана (јутро, вече, дан, ноћ, некада и "мало касније", "касније" и слично). Може да буде згодно испред сваке сцене ставити њен број, код нас се обично тако ради, али се на Западу избегава нумерисање сцена јер им распоред касније може бити промењен. Што се главне радње тиче, она се описује једноставном реченицом, као Марко убија Слађану, Милена и Марија се посвађају и слично. Нема никаквог детаљисања. У случају да аутор не може једном реченицом да каже шта се дешава у сцени, у њој онда нема довољно конкретног дешавања.
За сваку сцену је корисно себи поставити три питања:
1. Како ова сцена доприноси развоју ликова и развоју њихових односа?
2. Како ова сцена доприноси развоју радње?
3. По чему је она занимљива?
Није обавезно да свака сцена доприноси и развоју ликова и развоју радње, мада је пожељно, јер ће филм или драма тако бити занимљивији за гледање. Понека сцена не доприноси ни развоју радње ни развоју ликова, то су ПАСАЖНЕ СЦЕНЕ, ако их има много филм или представа ће највероватније бити досадни. Овакве сцене не би требало да се налазе ни на почетку или крају филма или представе јер ће највероватније одвратити гледаоца од њиховог гледања или га навести да пожали што је уопште гледао дотични филм или представу.
Алтернативно, три питања могу да буду:
1. Ко жели шта од кога?
2. Шта се дешава ако то не добије?
3. Зашто баш сад?
Ако се на та питања не може одговорити, сцена је досадна (или сувишна, своди се на исто, треба је избацити).
Сценарио или драма треба да буду сачињени од занимљивих сцена у којима се нешто дешава (дешавање није "он и она причају"), и свака сцена треба да наведе гледаоца да једва чека да види следећу сцену, да види шта ће се даље десити. У случају да то изостане гледаоцу ће бити досадно и брзо ће изгубити интересовање за дотични филм или представу, тј. биће му жао што је страћио време на гледање истих и свакако их неће препоручити другима за гледање (чак ће их можда и одвраћати од тога).
Ово последње обично не важи када су у питању најбољи пријатељи, родитељи или неки критичар који учитава скривено значење тамо где га нема, како би себи оправдао време изгубљено на гледање (или је, на пример, плаћен да о филму или представи напише нешто позитивно, па измишља шта би то могло да буде).
