Чедо Вуковић
Из Лазар Комарчић
Рођен је 28. септембра 1920. године у Ђулићима (Андријевица). Гимназију завршио у Пећи, књижевност студирао у Београду. Учесник је народноослободилачке борбе.
Од 1945. године живи и ради у Београду, а од 1953. у Црној Гори. Уређивао је часопис “Стварање” до пензионисања, 1972. године. Биран је у друштвене органе Црне Горе. Био је члан Савјета Црне Горе и више пута биран за предсједника Удру`ења књи`евника Црне Горе. Добитник је награде АВНОЈ-а за књижевност, Тринаестојулске награде Црне Горе, Змајеве награде (Нови Сад), награде Удружења књижевника Црне Горе и других награда и признања. Има више домаћих одликовања и Орден Републике Француске.
Књижевни рад: приповједач, романсијер, драмски писац и есејист.
Дјела су превођења на више страних језика.
За дописног члана Црногорске академије наука и умјетности изабран је 24. јуна 1977. године, а за редовног 22. октобра 1981. године.
Живи и ради у Будви и Подгорици.
Најзначајнија дјела
- Виторог, 1948;
- Приповјетке, 1949
- Висине, 1952
- Свемоћно око, 1953
- Без реденика, 1955
- Тим лавље срце, 1956
- Мртво дубоко, 1959
- Летилица професора Бистроума, 1961
- Хало небо, 1963
- Поруке, 1963
- Развође, 1968
- Судилиште, 1971
- Синови синова, 1979
- На бјелинама времена, 1986
- Ријека, 1988
- Митски декамерон, 1989
- Девета зора, 1990
- Хармонија, 1992
- Снови микрокозма, 1993
- Макарије, 1994
- Изабрана дјела за дјецу I-II, 1994
- Сабрана дјела I-II, 2000. године.
Као приређивач
- Петар I Петровић: Фреске на камену, 1966
- Надвременски гласови, 1971
- Извиријеч, 1973
- Петар I Петровић: Посланице, 1993. године.
